o svemu na balkonu

foto: google.com&private

Posljednji dan augusta. 1.55h. nema teroije da zaspim iako imam dogovor sa mamom da moram , s obzrom da je skola sutra i da se trebam naviknut na krevet najkasnije u 23.30, ustajanje u 8h i tako dalje..ustvari zasto lazem sam sebe ustajanje u 7h!

Prosle sedmcie sam se smijao jaranu iz Londona, kojeg sam btw. juce ujutro ispratio kuci, kada je rekao da je sinoc  (op.a. prosle sedmcie) razmisljao o svemu.

Ja se tad smijao a sad muku mucim. pospan sam jer nisam spavao dobrih 30 sati, umoran sam ali ne mogu zaspat. Razmisljam kao i on prosle sedmice - o svemu. Kontam kako mi raspust prodje i skola dodje. Od pola jedan pa evo dok nisam pceo pisati stalno sam mislio: u kojem cu kabinetu biti u gimnaziji, hocul' se naviknut' na ustajanje, ko ce mi predavat matematiku a ko bosanski.. od silne muke sam izasao na balkon i pisem ovo..

Obukao sam duksericu iz "Sevenhila" koju sam u Turskoj kupio za svega 15TL (oko 15KM), gledam u nebo i ne vidim zvijezde jer nemam naocala i slusam muziku iako ne zelim jer su komsije prekoputa odlucile da za cijelu mahalu proslave Bajram.

I dok pokusavam odlutat malo od ovog svog silnog razmisljanja ugledam nesto i vratim se na "ono".  Tugu sto mi skola  pocinje pokusavam ublazit cinjenicama: da u petak vec necu biti na nastavi jer idem na produzeni Bajram. Krajem seprembra  takodje necu biti na nastavi jer putujem za Ruminiju i onda stanem i kazem da treba jos jer s ovim sad   sto ima to je ukupno 15 tak dana i to je to.

A onda ugledam nesto drugo i koncentracija sa neceg, ne znam ni ja sa cega, mi totalno odluta.. Pocnem razmislajti o  stvarima koje sam radio u posljednje dvije sedmice i kajem se i pitam jesam li mogao vrijeme bolje iskoristiti i raspust bolje provesti, a onda shvatim da je kasno i da nema potrebe o tome da razmisljam..

                                                                     uz ovo razmisljam.

Sad mi se evo vrat ukucio i malo saltam njim tamo vam' i vidim ustvari da sam jedini ludjak na balkonu. Prije pet minuta  komsinicu mi je momak dovezao kuci. A nakon tri minute se vratio i rekao "evo ti..haj nema veze nisam bio daleko".. a onda se zapitam zasto to mene uopste znaima!?


I opet se vracam na "ono" razmisljanje o skoli, o obavezama o ustajanju i stisnutom vremenu i tjesim se koliko mogu.. Treci razred, manje predmeta, manje casova, s druge strane tu mi je Ansambl - uvijek iskoci neko putovanje pa izostanem ako nista 6 dana.. pa i filmska karijera me krenula moglo bi biti nesto..

A najbitnije od svega je to da sam ustvari sjvatio u cemu je problem..  Dobro sam razmislio i shvatio: meni nije problemucit, radit.. meni je problem ustajat u j. sedam sati! Razmazio me Ramazan, cekanje sehura do 4h. Spavanje do isto toliko i na kraju krajeva razmazio me raspust!

Sad me mama, koja inace treba da razmazi svoju djecu, pokusava odviknuti od toga i navici na real life!

I dok vam ovo pisem nesto mi konstantno CVRCIII! Razmisljam, evo opet, da odem i uzmem komad rolata od banana i oraha koji je mama pripremila veceras, ali se bojim da je ne probudim pa ce biti "zar se ne navikavamo na real life"!

Sad mi je vec malo lakse.. sutra sam slobodan radit cu nesto po svom nahodjenju. U cetvrtak cu po raspored i na produzeni Bajram a u subotu  imam koncert. Mislim da cu ipak u nedelju razmislajt sta cu i kako sa "real life om" , kao i uvijek -  5 do 12.

btw. ta me pjesma cini mocnijim.